Aleksandar | 6-05-2008 18:21
Jedan od (mnogo) razloga zašto nisam ni glasao za ovaj lažni Ustav što je ekipica donela. Moja mama je Bunjevka i tim ustavom je prekrojena u "one ostale". Bez ikakve potrebe i razloga, čisto da se zadovolje profesionalne patriote. Uraditi tako nešto u državi koja ima Vojvodinu je idiotizam. Naziv Srbijanci me nervira užasno, zvuči mi k'o neka srpdnja.

Данило | 6-05-2008 17:10
Проблем је што је за грађане Србије тек релативно недавно уведена реч — „Србијанци“. Додатно, ова реч је толико незграпна, да је и ја радо избегавам. Проблеми ове природе су присутни свуда, и језичко-историјске су природе, а не злонамерни. Наиме, како називати грађане Француске који нису Французи? Или Хрватске? Једино државе као што су Америка имају овај проблем мање изражен зато што су од самог почетка били држава у којој живи велики број народа. Рећи да си Американац говори једино да си грађанин Америке. А тада је сасвим утемељено питати некога (можда непристојно, али то је друга ствар) — а одакле си пореклом? У већини „старог света“ су ови проблеми неминовни. Језик се већ реформише да би задовољио захтеве „равноправности“ (нпр. увођење речи за професије женског пола у српском језику — мада ја чекам на „особан“ за мушку особу, разликовање државности/грађанства и народности, итд.), тако да је само питање времена када ће се и та недоумица решити. А да ли је то суштина? Наравно да не — трпељивост се не гради у језику него у опхођењу са људима.